Ова веб страница користи колачиће како бисмо вам могли пружити најбоље могуће корисничко искуство. Информације о колачићима се чувају у вашем претраживачу и обављају функције као што су препознавање када се вратите на нашу веб локацију и помагање нашем тиму да разуме које делове веб странице сматрате најзанимљивијим и најкориснијим.

У условима потпуног медијског мрака, упркос бојкоту великог дела опозиције и позивима овог режима да се заокружи ДА,
Скоро 800.000
грађана Србије је
изашло и рекло
НЕ!
потезима овог режима

У условима потпуног медијског мрака, упркос бојкоту великог дела опозиције и позивима овог режима да се заокружи ДА,
скоро 800.000
грађана Србије је
изашло и рекло
НЕ!
потезима овог режима
То је уједно и најважнија мисао коју стално треба имати на уму,
све до избора 3. априла

Сваки дан за то време, медији у Србији ће “само радити свој посао”: теоретисати, анализирати, завађати, компликовати, пласирати рејтинге разних агенција за истраживање јавног мњења, једне ће фаворизовати, друге критиковати, треће игнорисати итд.
То ће трајати и понављаће се све док грађани не постану толико слуђени, толико апатични и песимистични, док не помисле да је све изгубљено и да нема сврхе гласати.
Сваки дан за то време, медији у Србији ће “само радити свој посао”:

теоретисати, анализирати, завађати, компликовати, пласирати рејтинге разних агенција за истраживање јавног мњења, једне ће фаворизовати, друге критиковати, треће игнорисати итд.
То ће трајати и понављаће се све док грађани не постану толико слуђени, толико апатични и песимистични, док не помисле да је све изгубљено и да нема сврхе гласати.
ТАЧНИЈЕ, ДОК ГРАЂАНИ СРБИЈЕ У ПОТПУНОСТИ НЕ ЗАБОРАВЕ ЧИЊЕНИЦУ ДА ЈЕ САМО ДВА И ПО МЕСЕЦА ПРЕ ИЗБОРА,
СКОРО 800.000 ЉУДИ ИЗАШЛО НА РЕФЕРЕНДУМ И РЕКЛО НЕ.
Исход референдума нам је показао шта се дешава када на бирачким местима нема грађана да спречавају крађу. У ТРИ НАЈВЕЋА ГРАДА У СРБИЈИ СМО ИМАЛИ КОНТРОЛОРЕ. У СВА ТРИ ГРАДА ПОБЕДИЛО ЈЕ НЕ. У осталим местима широм Србије где није било довољно контролора, десио се резултат који пркоси свим познатим правилима статистике.
Исход референдума нам је показао шта се деси када на бирачким местима нема грађана да контролишу и спречавају крађу.
У ТРИ НАЈВЕЋА ГРАДА У СРБИЈИ СМО ИМАЛИ КОНТРОЛОРЕ. У СВА ТРИ ГРАДА ПОБЕДИЛО ЈЕ НЕ.
У осталим местима широм Србије где није било довољно контролора, десио се резултат који пркоси свим познатим правилима статистике.
“Ако у собу са откључаним сефом оставиш клептомана насамо, да ли је крив клептоман јер је крао, или ти који си му то свесно омогућио?”
ОК, ЖЕЛИМ ДА БУДЕМ
КОНТРОЛОР НА ИЗБОРИМА:
Након клика на дугме стићи ће вам аутоматски мејл са описом основних дужности контролора на гласачком месту, а у наредним данима очекујте и да вас контактирамо телефоном ради боље организације.

БИРАЧКИХ МЕСТА У СРБИЈИ ИМА 8.200
Да би се покрила сва бирачка места, потребно је минимум 16.400 грађана који ће контролисати изборе у две смене. Треба рачунати и на то да ће се људи разбољевати или имати неке непредвиђене околности због којих ће отказати. Зато да би смо били сигурни да смо покрили целу Србију,
ПОТРЕБНО ЈЕ 20.000 ПРИЈАВЉЕНИХ КОНТРОЛОРА.
Овај број можда звучи застрашујуће и недостижно, али заправо није. То је само 2.5% од оних 800.000 грађана који су изашли на референдум и рекли НЕ.
Поделите овај сајт са што више својих пријатеља:
БИРАЧКИХ МЕСТА У СРБИЈИ ИМА 8.200
Да би се покрила сва бирачка места, потребно је најмање 16.400 грађана који ће контролисати изборе у две смене. Свакако ваља рачунати и на то да ће се људи разбољевати или имати неке непредвиђене околности због којих ће отказати.
Зато, да бисмо били сигурни да смо покрили целу Србију,

ПОТРЕБНО ЈЕ 20.000 ПРИЈАВЉЕНИХ КОНТРОЛОРА.
Ovaj broj možda zvuči zastrašujuće i nedostižno ali zapravo nije. To je samo 2.5% od onih 800.000 građana koji su izašli na referendum i rekli NE.
Овај број можда звучи застрашујуће и недостижно, али заправо није.
То је само 2.5% од оних 800.000 грађана који су изашли на референдум и рекли
НЕ
Поделите овај сајт са што више својих пријатеља:
Одговор на то питање је врло једноставан:
гласајте за кога год желите.




Оно што ми можемо да урадимо је да вам представимо себе и своју политику, а ви одлучите да ли вам се то свиђа или не и сходно томе гласајте.
Ми смо Суверенисти
Саша Радуловић
Инжењер електротехнике
Милан Стаматовић
Технолог
Јована Стојковић
Др медицине, психијатар



Ми верујемо да је подела на патриоте и непатриоте дубоко погрешна. Сви нормални људи су родољуби и воле своју земљу. Подела на левицу и десницу је застарела; актуелна политичка подела у свету је на глобалисте и суверенисте. Глобалисти верују у наднационалне структуре као што је ЕУ, укидање суверених држава света и грађане који су пре свега потрошачи, лишени националних осећања. Суверенисти верују у личну слободу сваког појединца, у демократију и суверене државе и нације које међусобно сарађују.
Након што смо у новембру 2021. уочили опасност коју за Србију доноси промена Устава, покрет Доста је било-Суверенисти позвао је на уједињење све остале политичке опције које такође воде суверенистичку политику, не бисмо ли то заједно спречили. На позив су се тада одазвали Здрава Србија Милана Стаматовића и Живим за Србију Јоване Стојковић. Сви смо потписали Декларацију Суверениста и заједно водили референдумску кампању за одбрану Устава, после чега смо договорили и заједнички излазак на парламентарне изборе на листи Суверенисти.
Сматрамо да свака суверенистичка опција има одговорност да ниједан глас не остане испод цензуса. Наш позив другим суверенистичким опцијама које су такође позивале да се заокружи НЕ и даље стоји отворен. Надамо се да нећемо разочарати оних 800.000 грађана који су условима медијског мрака, бојкота глобалистичког дела опозиције и позивима исто тако глобалистичке власти да се заокружи ДА, ипак препознали значај суверенистичке политике за Србију својим гласом за НЕ.
Програм Суверениста
у 20 тачака
Само у 2021. години, документовано је 133 етнички заснованих напада на Србе и њихову имовину на Косову и Метохији. То је у просеку један напад на сваких 65 сати. Да ли суверена држава сме то да дозволи?
Србија треба да изађе из свих штетних споразума са тзв. Косовом*. Што пре донети посебан Закон о Косову и Метохији по моделу Данске и Фарских острва, који би био у складу и са Уставом и са Резолуцијом 1244 УН. КиМ поново подвести под наш правно-уставни поредак и заштитити српски народ и државне интересе: имовинска права правних и физичких лица, историјско и културно наслеђе, људска права, статус неалбанског становништва и њихово право на самоуправу. Република Србија мора да јача своје везе са Републиком Српском, као и да пружи бесплатну правну помоћ и подршку у решавању имовинских и свих других проблема са којима се сусрећу Срби из БиХ, Хрватске, Црне Горе и Македоније.
Иако је можда почела као корисна идеја обједињеног тржишта, данашња ЕУ је уместо економског, постала политички пројекат који за циљ има одузимање суверености државама чланицама кројењем њихове унутрашње и спољашње политике. Неке државе-чланице попут Пољске и Мађарске су почеле да се буне што им ЕУ одузима сувереност. А Србија?
Процес “придруживања” ЕУ има катастрофалне последице по Србију. Уместо да јачају и развијају домаћу привреду, послушне аутократске власти уз пуну подршку ЕУ се задужују, дају неоправдане субвенције углавном немачким инвеститорима и црпе новац из ЕУ фондова. Грађанима Србије се ствара краткорочни привид нешто боље економске ситуације, а у реалности постајемо задужена колонија јефтине радне снаге. Европа није једнако ЕУ. Србија је одувек била и биће део Европе. Спољнополитички фокус Србије мора да буде јака регионална и суседска политика, као и одржавање добрих дипломатских веза са традиционално пријатељским европским и светским земљама. Србија мора да буде отворена према свету, али да се фокусира на одбрану сопствених интереса. Суверенисти сматрају да Србија никада не треба да уђе у НАТО.
Поред енормног раста цена сировина, горива и основних животних намирница, људи у Србији су приметили и једну аномалију: курс евра као да стоји закуцан. Вештачки стабилан.
То је само још један показатељ да динар у Србији није валута, него средство свакодневног плаћања, a све остало је евро: и штедња и кредитирање и некретнине. Вредност српског динара се више не заснива на јачини српске привреде, него се одређује према евру. Народна банка Србије као и већина централних банака других земаља постале су обичне мењачнице. Држава која не управља својом валутом није суверена. Србија мора да врати монетарни суверенитет у руке народа. Први и најважнији корак је укидање валутне клаузуле. Уз њега иде укидање нотара и суманутих овлашћења извршитеља, чиме би држава заштитила своје грађане од банака и растућег проблема бескућништва.
Да ли суверена држава сме да склапа тајне уговоре и троши непознате количине новца грађана, као што се недавно десило са Институтом за водопривреду Јарослав Черни, као што се десило са Ер Србијом, Србијагасом, пругом Београд-Будимпешта, Железаром Смедерево, као што се припрема да се уради са Телекомом и ЕПС-ом?
Буџет Републике Србије представља новац свих грађана Србије, а не новац политичара. Сваки грађанин треба да има јавно доступан увид у то куда је отишао сваки динар из буџета. Државна управа, локална самоуправа, сва јавна предузећа, институције и установе морају једном месечно на својим интернет страницама објављивати детаљне податке о трошењу буџетског новца, као и све уговоре које су склопили у име грађана. Увести потпуну транспарентност државе, која ће деловати као контролни механизам и спречити сваку будућу власт у корупцији и проневери новца.
Сви грађани Србије ће на свом џепу осетити последице партијског запошљавања, и то преко рачуна за струју. На очиглед целе домаће јавности, у термоелектрани Никола Тесла се уместо угља, ложило блато; сада када су производни погони уништени, Србија мора да увози струју по вишеструко већој цени, уместо да је сама производи.
На најодговорнија места у државној управи, јавним институцијама, установама и предузећима, морају доћи најстручнији и најспособнији људи, без обзира на њихову политичку припадност, већ искључиво на основу услова прописаних на јавним конкурсима. Србију треба да воде најспособнији, а не партијски најподобнији.
Да ли суверена држава сме да допусти да један криминални клан попут Беливуковог годинама несметано делује на њеној територији? Да ли сме да прође некажњено случај Крушик, случај Јовањица? Да ли јавни функционери смеју да крију новац на офшор дестинацијама и не објасне порекло тог новца?
Три гране власти треба да буду независне од утицаја појединаца, политичких странака и странаца. Судска власт треба да буде изнад извршне власти, а законодавна изнад свих. Судство, тужилаштво, полиција и војска морају да раде у интересу народа, а не политичара, њихових странака и странаца. Поштовање људских и имовинских права. Измена лошег Закона о пореклу имовине и враћање све бесправно стечене имовине кроз приватизације и корупцију. Спровођење финансијских и међународних истрага прања новца преко офшор дестинација. Увођење електронске јавне управе на блок-чејн технологији.
Изборне крађе и фалсификовање народне воље су постале ружна традиција у Србији. Грађани су имали прилике да то виде својим очима и на недавно одржаном референдуму. Ако изборни систем не спречава крађу, то значи да тај изборни систем не ваља и да га треба мењати.
Увести директне изборе за председнике општина и градоначелнике и већи цензус за коалиције. Средити бирачки списак, гласачка места контролисати видео надзором. Комбиновани већинско-пропорционални систем, равноправне територијалне заступљености народних посланика у Скупштини РС, измена начина финансирања политичких странака.
Да ли сав новац који људи широм Србије плаћају кроз порез треба да се слива у министарства у Београду, или тај новац треба да остане у местима у којима ти људи живе?
Србија треба да има једну судску и законодавну власт, једну војску и спољну политику, али на нивоу извршне власти, потребна je децентрализација. Порези које људи плаћају на локалу, треба и да остану на локалу. Повећавањем надлежности локалних самоуправа, стварају се приходи довољни за самоодрживост локала, а то је уједно и први корак у решавању проблема масовног исељавања људи. Сви локали у целој Србији треба да имају већи ниво надлежности него што то има АП Војводина.
Чак две трећине свих запослених грађана Србије раде у малим и средњим предузећима. Дакле, нису велике стране фабрике кичма српске привреде као што нам се представља, него наша мала и средња предузећа.
Без јаке домаће привреде, нема ни доброг образовања, здравства, социјалне заштите, културе, безбедности. Држава која нема јаку домаћу привреду није суверена. Србија мора да се ослони на иновације, домаћу привреду и домаће предузетнике, олакша им трошкове пословања мањим порезом и мањим бирократским трошковима, обезбеди банкарски систем који домаћим привредницима пружа доступну, кредитну подршку у динарима.
Тзв. страни инвеститори у Србију не долазе ради правог улагања и покретања српске привреде. То нису фабрике које се баве производњом, него искључиво пословима склапања и дорађивања, а за то им је битна само јефтина радна снага. Када исцрпе све субвенције, одлазе. Слична ситуација је и са страним, углавном кинеским рударским компанијама: оне експлоатишу српску руду и додатно повећавају свој профит тако што не морају да брину о здрављу грађана и животној средини. Суверена држава то не сме да допусти, а ова власт не само да им то допушта, него их још и подстиче.
Ове субвенције доводе у неравноправан положај домаће привреднике и представљају нелојалну конкуренцију која кочи њихов развој и раст, а Србија се претвара у дивљу рударску колонију и земљу јефтине радне снаге за глобалне корпорације. У центру наше економске политике морају бити домаћа, пре свега мала и средња предузећа, која ће покренути привредни раст и отворити могућност дугорочног економског просперитета у земљи, а не његов краткотрајан привид.
Када радник прими нето плату у износу од 35 хиљада динара, држава кроз порез и доприносе узме мало мање од 20 хиљада динара, што од радника, што од послодавца. У питању је скоро 60%. Зато и не чуди масовни проблем послодаваца који раднике пријављују углавном на минималац, а остатак плате им дају “на руке”.
Порез и доприносе смањити за трећину, а минималац повећати тако да прати пореско растерећење. Увести прогресиван синтетички порез. У првом кораку, одмах увести почетну стопу од 20% и затим орочити растом пореских прихода. Оваква пореска реформа је најбољи и најравноправнији подстицај, како за стране компаније, тако и за домаћа предузећа. Помоћи фриленсерима и спречити њихов одлазак из земље.
Сумњиве приватизације, стечаји и давање државне имовине у бесцење нису прошлост или одлика неких претходних власти, већ нешто што нам се и даље дешава. Подсећања ради, 17.000 хектара земљишта српског пољопривредног гиганта ПКБ продато је испод сваке цене пре само пар година, за време ове власти.
Када будемо имали јасан попис имовине којом држава, локалне самоуправе и јавни сектор располажу, отклониће се могућност њене злоупотребе у партијске и личне сврхе. Тек када се сазна шта је Србији остало, може се направити план строгог и одговорног управљања јавном имовином како би се остварио додатни приход у локалним буџетима и буџету Републике Србије.
Српски пољопривредници су на тежи начин осетили раст цена ђубрива који иде и преко 200%. Највећи удео минералног ђубрива Србија је увозила из Белорусије, традиционално пријатељске државе којој је Србија под притиском ЕУ и НАТО недавно увела санкције. Да ли суверена држава сме да повлачи потезе који су на њену и штету њених грађана?
Ставити ван снаге штетне законе: Закон о пољопривредном земљишту и Закон о конверзији земљишта. Државну земљу треба да обрађују наши земљорадници из општина у којима је земља. Вратити систем задруга како би се пољопривредна домаћинства успешно одупрла уценама великих прекупаца и накупаца. Заштитити пољопривреднике од увозничких кланова који диктирају цене минералних ђубрива. Зауставити укрупњавање земљишта од стране иностраних компанија. Оријентисати се на пермакултуру, органску производњу и мала пољопривредна и сточарска газдинства. Радити на заштити домаћих производа и регистровати што више међународних ознака географског порекла.
Најбројнији корисници народних кухиња у Србији су пензионери. Наши најстарији суграђани су доведени на ивицу глади. Да ли је глад будућност која чека и остале грађане Србије када стигну до краја свог радног века?
Право на достојанствену старост: вратити све противуставно отете пензије које су неоспорива стечена својина пензионера током њиховог радног века. Војним пензионерима ускладити пензије сходно одлуци Уставног суда, с каматом. Поред економских, увести и основне пензије за све грађане старије од 65 година, без обзира да ли имају радни стаж, укључујући и жене које су свој радни век провеле обављајући послове који се не плаћају.
Колико просечан грађанин Србије који нема “везу” чека на преглед доктора специјалисте? Колико на обично дијагностичко снимање? Колико је лекара и медицинских радника остало да нас лечи, а колико их је отишло у Немачку? Зашто је Србија прва у Европи, а друга у свету по смртности од малигних болести? Да ли је корона постала једина болест, а све остале су магично нестале?
Сви грађани Србије имају право на здравствено осигурање плаћено из буџета и зато оверавање здравствених књижица треба укинути. Средити болнице и породилишта, стати на пут акушерском насиљу, одвојити више средстава као помоћ брачним паровима у процесу добијања деце вештачком оплодњом. Изједначити државну и приватну праксу.
Сви грађани Србије су вероватно чули за причу Ђорђа Јоксимовића, самохраног оца који је остао без посла и коме је је служба за социјални рад одузела троје мале деце. Ђорђе је само један од у мору таквих примера, али је о његовој борби са системом снимљен и играни филм који је добио многе европске награде. Од кад је Србија постала позната по одузимању деце?
Уместо што се деца одузимају и смештају у хранитељске породице које по детету добијају више од 50.000 динара месечно, реформисати систем социјалне заштите тако да чува и финансијски помаже примарну породицу. Увести универзалну социјалну заштиту за сва домаћинства без примања. Олакшати процес усвајања деце за брачне парове који болују од стерилитета. Преиспитати рад и услове хуманости у домовима за децу без родитељског старања, домовима за стара и незбринута лица и лица са сметњама у развоју.
Свака суверена држава кроз образовање осигурава своју будућност и сходно томе се о њему брине. Колико се власти у Србији брину о нашој деци и будућности, види се на основу тога колико (не) цене просветне раднике и образовни систем.
Вратити достојанство просветним радницима и проширити васпитну надлежност наставника у основним и средњим школама, повећати им плате, а смањити бирократски посао који им је парадоксално повећан електронским дневником. У високом образовању, преиспитати рад и улогу приватних факултета и спречи политички прогон “неподобних” професора са државних универзитета. Образовање је право детета. Обезбедити бесплатне вртиће за сву децу у Србији, без трошкова за родитеље. Деци у основној школи обезбедити бесплатне уџебнике, свеске, прибор, ужину и спорт. Спречити одлив изузетних студената из земље.
У Србији се већ деценијама активно ради на систематском уништавању националне културе и достојанства. Један од актуелних примера који је познат широј јавности су ТВ рекламе америчке амбасаде, које нам више пута дневно поручују да треба да заборавимо нашу прошлост, да величина наше територије није битна итд.
Спречити културну и идентитетску деградацију. Дуплирати буџет за културу. Решити статус самосталних уметника. Увести јасан систем вредновања који ће из свих области културног живота избацити партијске људе. Преиспитати рад НВО финансираних из иностранства и њихов утицај на националну културу. Заштитити све културно-историјске споменике и уложити у њихову обнову. Преиспитати системско прихватање Хашке интерпретације историје распада Југославије и улоге Србије у њој у уџбеницима и званичним државним документима. Покренути пројекат испитивања културног континуитета на овом простору од Винче и Лепенског вира до данас. Стимулисати младе на редовно и бесплатно бављење спортом кроз школски систем. Решити власништво над спортским клубовима и уклонити мафијашке структуре из спортских савеза и државних спортских друштава.
Колико пута се медијима “омакло” да прикажу Косово и Метохију као независну државу и зашто им то пролази некажњено? Колико пута месечно се председник “ванредно” обраћа нацији са малих екрана? Медији у Србији одавно нису средство за информисање грађана, него пропагандни канали који служе константој политичкој кампањи.
Ослободити медије од политичке контроле. Обезбедити равноправну доступност медија свим политичким факторима. Укинути претплату за РТС, извршити рационализацију његовог рада и трајно решити финансирање из буџета на које политика неће имати утицај. Направити оквир за промоцију квалитетног садржаја науштрб штетног ријалити програма. Вратити обавезну дечију секцију у програме. Увести систем високих новчаних казни, тако да се ни једном приватном медију неће исплатити кршење правила о емитовању.
а) Не наметати присилну вакцинацију против ковида, укинути противуставне ковид-пропуснице и остале мере за које је доказано да немају ефекта
б) Забранити МХЕ и вратити планинске водотокове у претходно стање
в) Изаћи из свих споразума о мигрантима
г) Забранити експлоатацију литијума, као и рад корпорације Рио Тинто на територији Републике Србије
д) Решити питања несталих беба и проблем акушерског насиља
ђ) Повезати радни стаж и исплатити заостале зараде за сва друштвена предузећа
е) Завршити реституцију у натури и кроз супституцију, без трошкова за буџет
ж) Решити питање ратних ветерана и њихових права, побољшати њихов социјални статус кроз пореске олакшице и бенефиције при запошљавању
з) Заштитити приватност и достојанство грађана од државе и глобалних корпорација, блокирати процес увођења камера за биометријско препознавање лица
Програм Суверениста
у 20 тачака
Само у 2021. години, документовано је 133 етнички заснованих напада на Србе и њихову имовину на Косову и Метохији. То је у просеку један напад на сваких 65 сати. Да ли суверена држава сме то да дозволи?
Србија треба да изађе из свих штетних споразума са тзв. Косовом*. Што пре донети посебан Закон о Косову и Метохији по моделу Данске и Фарских острва, који би био у складу и са Уставом и са Резолуцијом 1244 УН. КиМ поново подвести под наш правно-уставни поредак и заштитити српски народ и државне интересе: имовинска права правних и физичких лица, историјско и културно наслеђе, људска права, статус неалбанског становништва и њихово право на самоуправу. Република Србија мора да јача своје везе са Републиком Српском, као и да пружи бесплатну правну помоћ и подршку у решавању имовинских и свих других проблема са којима се сусрећу Срби из БиХ, Хрватске, Црне Горе и Македоније.
Иако је можда почела као корисна идеја обједињеног тржишта, данашња ЕУ је уместо економског, постала политички пројекат који за циљ има одузимање суверености државама чланицама кројењем њихове унутрашње и спољашње политике. Неке државе-чланице попут Пољске и Мађарске су почеле да се буне што им ЕУ одузима сувереност. А Србија?
Процес “придруживања” ЕУ има катастрофалне последице по Србију. Уместо да јачају и развијају домаћу привреду, послушне аутократске власти уз пуну подршку ЕУ се задужују, дају неоправдане субвенције углавном немачким инвеститорима и црпе новац из ЕУ фондова. Грађанима Србије се ствара краткорочни привид нешто боље економске ситуације, а у реалности постајемо задужена колонија јефтине радне снаге. Европа није једнако ЕУ. Србија је одувек била и биће део Европе. Спољнополитички фокус Србије мора да буде јака регионална и суседска политика, као и одржавање добрих дипломатских веза са традиционално пријатељским европским и светским земљама. Србија мора да буде отворена према свету, али да се фокусира на одбрану сопствених интереса. Суверенисти сматрају да Србија никада не треба да уђе у НАТО.
Поред енормног раста цена сировина, горива и основних животних намирница, људи у Србији су приметили и једну аномалију: курс евра као да стоји закуцан. Вештачки стабилан.
То је само још један показатељ да динар у Србији није валута, него средство свакодневног плаћања, a све остало је евро: и штедња и кредитирање и некретнине. Вредност српског динара се више не заснива на јачини српске привреде, него се одређује према евру. Народна банка Србије као и већина централних банака других земаља постале су обичне мењачнице. Држава која не управља својом валутом није суверена. Србија мора да врати монетарни суверенитет у руке народа. Први и најважнији корак је укидање валутне клаузуле. Уз њега иде укидање нотара и суманутих овлашћења извршитеља, чиме би држава заштитила своје грађане од банака и растућег проблема бескућништва.
Да ли суверена држава сме да склапа тајне уговоре и троши непознате количине новца грађана, као што се недавно десило са Институтом за водопривреду Јарослав Черни, као што се десило са Ер Србијом, Србијагасом, пругом Београд-Будимпешта, Железаром Смедерево, као што се припрема да се уради са Телекомом и ЕПС-ом?
Буџет Републике Србије представља новац свих грађана Србије, а не новац политичара. Сваки грађанин треба да има јавно доступан увид у то куда је отишао сваки динар из буџета. Државна управа, локална самоуправа, сва јавна предузећа, институције и установе морају једном месечно на својим интернет страницама објављивати детаљне податке о трошењу буџетског новца, као и све уговоре које су склопили у име грађана. Увести потпуну транспарентност државе, која ће деловати као контролни механизам и спречити сваку будућу власт у корупцији и проневери новца.
Сви грађани Србије ће на свом џепу осетити последице партијског запошљавања, и то преко рачуна за струју. На очиглед целе домаће јавности, у термоелектрани Никола Тесла се уместо угља, ложило блато; сада када су производни погони уништени, Србија мора да увози струју по вишеструко већој цени, уместо да је сама производи.
На најодговорнија места у државној управи, јавним институцијама, установама и предузећима, морају доћи најстручнији и најспособнији људи, без обзира на њихову политичку припадност, већ искључиво на основу услова прописаних на јавним конкурсима. Србију треба да воде најспособнији, а не партијски најподобнији.
Да ли суверена држава сме да допусти да један криминални клан попут Беливуковог годинама несметано делује на њеној територији? Да ли сме да прође некажњено случај Крушик, случај Јовањица? Да ли јавни функционери смеју да крију новац на офшор дестинацијама и не објасне порекло тог новца?
Три гране власти треба да буду независне од утицаја појединаца, политичких странака и странаца. Судска власт треба да буде изнад извршне власти, а законодавна изнад свих. Судство, тужилаштво, полиција и војска морају да раде у интересу народа, а не политичара, њихових странака и странаца. Поштовање људских и имовинских права. Измена лошег Закона о пореклу имовине и враћање све бесправно стечене имовине кроз приватизације и корупцију. Спровођење финансијских и међународних истрага прања новца преко офшор дестинација. Увођење електронске јавне управе на блок-чејн технологији.
Изборне крађе и фалсификовање народне воље су постале ружна традиција у Србији. Грађани су имали прилике да то виде својим очима и на недавно одржаном референдуму. Ако изборни систем не спречава крађу, то значи да тај изборни систем не ваља и да га треба мењати.
Увести директне изборе за председнике општина и градоначелнике и већи цензус за коалиције. Средити бирачки списак, гласачка места контролисати видео надзором. Комбиновани већинско-пропорционални систем, равноправне територијалне заступљености народних посланика у Скупштини РС, измена начина финансирања политичких странака.
Да ли сав новац који људи широм Србије плаћају кроз порез треба да се слива у министарства у Београду, или тај новац треба да остане у местима у којима ти људи живе?
Србија треба да има једну судску и законодавну власт, једну војску и спољну политику, али на нивоу извршне власти, потребна je децентрализација. Порези које људи плаћају на локалу, треба и да остану на локалу. Повећавањем надлежности локалних самоуправа, стварају се приходи довољни за самоодрживост локала, а то је уједно и први корак у решавању проблема масовног исељавања људи. Сви локали у целој Србији треба да имају већи ниво надлежности него што то има АП Војводина.
Чак две трећине свих запослених грађана Србије раде у малим и средњим предузећима. Дакле, нису велике стране фабрике кичма српске привреде као што нам се представља, него наша мала и средња предузећа.
Без јаке домаће привреде, нема ни доброг образовања, здравства, социјалне заштите, културе, безбедности. Држава која нема јаку домаћу привреду није суверена. Србија мора да се ослони на иновације, домаћу привреду и домаће предузетнике, олакша им трошкове пословања мањим порезом и мањим бирократским трошковима, обезбеди банкарски систем који домаћим привредницима пружа доступну, кредитну подршку у динарима.
Тзв. страни инвеститори у Србију не долазе ради правог улагања и покретања српске привреде. То нису фабрике које се баве производњом, него искључиво пословима склапања и дорађивања, а за то им је битна само јефтина радна снага. Када исцрпе све субвенције, одлазе. Слична ситуација је и са страним, углавном кинеским рударским компанијама: оне експлоатишу српску руду и додатно повећавају свој профит тако што не морају да брину о здрављу грађана и животној средини. Суверена држава то не сме да допусти, а ова власт не само да им то допушта, него их још и подстиче.
Ове субвенције доводе у неравноправан положај домаће привреднике и представљају нелојалну конкуренцију која кочи њихов развој и раст, а Србија се претвара у дивљу рударску колонију и земљу јефтине радне снаге за глобалне корпорације. У центру наше економске политике морају бити домаћа, пре свега мала и средња предузећа, која ће покренути привредни раст и отворити могућност дугорочног економског просперитета у земљи, а не његов краткотрајан привид.
Када радник прими нето плату у износу од 35 хиљада динара, држава кроз порез и доприносе узме мало мање од 20 хиљада динара, што од радника, што од послодавца. У питању је скоро 60%. Зато и не чуди масовни проблем послодаваца који раднике пријављују углавном на минималац, а остатак плате им дају “на руке”.
Порез и доприносе смањити за трећину, а минималац повећати тако да прати пореско растерећење. Увести прогресиван синтетички порез. У првом кораку, одмах увести почетну стопу од 20% и затим орочити растом пореских прихода. Оваква пореска реформа је најбољи и најравноправнији подстицај, како за стране компаније, тако и за домаћа предузећа. Помоћи фриленсерима и спречити њихов одлазак из земље.
Сумњиве приватизације, стечаји и давање државне имовине у бесцење нису прошлост или одлика неких претходних власти, већ нешто што нам се и даље дешава. Подсећања ради, 17.000 хектара земљишта српског пољопривредног гиганта ПКБ продато је испод сваке цене пре само пар година, за време ове власти.
Када будемо имали јасан попис имовине којом држава, локалне самоуправе и јавни сектор располажу, отклониће се могућност њене злоупотребе у партијске и личне сврхе. Тек када се сазна шта је Србији остало, може се направити план строгог и одговорног управљања јавном имовином како би се остварио додатни приход у локалним буџетима и буџету Републике Србије.
Српски пољопривредници су на тежи начин осетили раст цена ђубрива који иде и преко 200%. Највећи удео минералног ђубрива Србија је увозила из Белорусије, традиционално пријатељске државе којој је Србија под притиском ЕУ и НАТО недавно увела санкције. Да ли суверена држава сме да повлачи потезе који су на њену и штету њених грађана?
Ставити ван снаге штетне законе: Закон о пољопривредном земљишту и Закон о конверзији земљишта. Државну земљу треба да обрађују наши земљорадници из општина у којима је земља. Вратити систем задруга како би се пољопривредна домаћинства успешно одупрла уценама великих прекупаца и накупаца. Заштитити пољопривреднике од увозничких кланова који диктирају цене минералних ђубрива. Зауставити укрупњавање земљишта од стране иностраних компанија. Оријентисати се на пермакултуру, органску производњу и мала пољопривредна и сточарска газдинства. Радити на заштити домаћих производа и регистровати што више међународних ознака географског порекла.
Најбројнији корисници народних кухиња у Србији су пензионери. Наши најстарији суграђани су доведени на ивицу глади. Да ли је глад будућност која чека и остале грађане Србије када стигну до краја свог радног века?
Право на достојанствену старост: вратити све противуставно отете пензије које су неоспорива стечена својина пензионера током њиховог радног века. Војним пензионерима ускладити пензије сходно одлуци Уставног суда, с каматом. Поред економских, увести и основне пензије за све грађане старије од 65 година, без обзира да ли имају радни стаж, укључујући и жене које су свој радни век провеле обављајући послове који се не плаћају.
Колико просечан грађанин Србије који нема “везу” чека на преглед доктора специјалисте? Колико на обично дијагностичко снимање? Колико је лекара и медицинских радника остало да нас лечи, а колико их је отишло у Немачку? Зашто је Србија прва у Европи, а друга у свету по смртности од малигних болести? Да ли је корона постала једина болест, а све остале су магично нестале?
Сви грађани Србије имају право на здравствено осигурање плаћено из буџета и зато оверавање здравствених књижица треба укинути. Средити болнице и породилишта, стати на пут акушерском насиљу, одвојити више средстава као помоћ брачним паровима у процесу добијања деце вештачком оплодњом. Изједначити државну и приватну праксу.
Сви грађани Србије су вероватно чули за причу Ђорђа Јоксимовића, самохраног оца који је остао без посла и коме је је служба за социјални рад одузела троје мале деце. Ђорђе је само један од у мору таквих примера, али је о његовој борби са системом снимљен и играни филм који је добио многе европске награде. Од кад је Србија постала позната по одузимању деце?
Уместо што се деца одузимају и смештају у хранитељске породице које по детету добијају више од 50.000 динара месечно, реформисати систем социјалне заштите тако да чува и финансијски помаже примарну породицу. Увести универзалну социјалну заштиту за сва домаћинства без примања. Олакшати процес усвајања деце за брачне парове који болују од стерилитета. Преиспитати рад и услове хуманости у домовима за децу без родитељског старања, домовима за стара и незбринута лица и лица са сметњама у развоју.
Свака суверена држава кроз образовање осигурава своју будућност и сходно томе се о њему брине. Колико се власти у Србији брину о нашој деци и будућности, види се на основу тога колико (не) цене просветне раднике и образовни систем.
Вратити достојанство просветним радницима и проширити васпитну надлежност наставника у основним и средњим школама, повећати им плате, а смањити бирократски посао који им је парадоксално повећан електронским дневником. У високом образовању, преиспитати рад и улогу приватних факултета и спречи политички прогон “неподобних” професора са државних универзитета. Образовање је право детета. Обезбедити бесплатне вртиће за сву децу у Србији, без трошкова за родитеље. Деци у основној школи обезбедити бесплатне уџебнике, свеске, прибор, ужину и спорт. Спречити одлив изузетних студената из земље.
У Србији се већ деценијама активно ради на систематском уништавању националне културе и достојанства. Један од актуелних примера који је познат широј јавности су ТВ рекламе америчке амбасаде, које нам више пута дневно поручују да треба да заборавимо нашу прошлост, да величина наше територије није битна итд.
Спречити културну и идентитетску деградацију. Дуплирати буџет за културу. Решити статус самосталних уметника. Увести јасан систем вредновања који ће из свих области културног живота избацити партијске људе. Преиспитати рад НВО финансираних из иностранства и њихов утицај на националну културу. Заштитити све културно-историјске споменике и уложити у њихову обнову. Преиспитати системско прихватање Хашке интерпретације историје распада Југославије и улоге Србије у њој у уџбеницима и званичним државним документима. Покренути пројекат испитивања културног континуитета на овом простору од Винче и Лепенског вира до данас. Стимулисати младе на редовно и бесплатно бављење спортом кроз школски систем. Решити власништво над спортским клубовима и уклонити мафијашке структуре из спортских савеза и државних спортских друштава.
Колико пута се медијима “омакло” да прикажу Косово и Метохију као независну државу и зашто им то пролази некажњено? Колико пута месечно се председник “ванредно” обраћа нацији са малих екрана? Медији у Србији одавно нису средство за информисање грађана, него пропагандни канали који служе константој политичкој кампањи.
Ослободити медије од политичке контроле. Обезбедити равноправну доступност медија свим политичким факторима. Укинути претплату за РТС, извршити рационализацију његовог рада и трајно решити финансирање из буџета на које политика неће имати утицај. Направити оквир за промоцију квалитетног садржаја науштрб штетног ријалити програма. Вратити обавезну дечију секцију у програме. Увести систем високих новчаних казни, тако да се ни једном приватном медију неће исплатити кршење правила о емитовању.
а) Не наметати присилну вакцинацију против ковида, укинути противуставне ковид-пропуснице и остале мере за које је доказано да немају ефекта
б) Забранити МХЕ и вратити планинске водотокове у претходно стање
в) Изаћи из свих споразума о мигрантима
г) Забранити експлоатацију литијума, као и рад корпорације Рио Тинто на територији Републике Србије
д) Решити питања несталих беба и проблем акушерског насиља
ђ) Повезати радни стаж и исплатити заостале зараде за сва друштвена предузећа
е) Завршити реституцију у натури и кроз супституцију, без трошкова за буџет
ж) Решити питање ратних ветерана и њихових права, побољшати њихов социјални статус кроз пореске олакшице и бенефиције при запошљавању
з) Заштитити приватност и достојанство грађана од државе и глобалних корпорација, блокирати процес увођења камера за биометријско препознавање лица
Апатија, аполитичност, “сви су исти”, “само улица” и приче о бојкотовању савршено одговарају свакој аутократској власти, па и овој. Што је мања излазност народа на изборе, то је већи простор за њих да фалсификују гласове. Зато, ако сте незадовољни и ако мислите да грађани Србије морају да живе боље,
Изађите на гласање 3. априла и одлучите коју политику држава Србија треба да води
(да то неко не би урадио уместо вас).

А ако сте којим случајем један од оних 800.000 људи који су на референдуму рекли НЕ и борили се за очување Устава, то не значи нужно да сте наш гласач, али значи да сте препознали важност суверенистичке политике за Србију.
